Hashtagovati ili ne hashtagovati, pitanje je sad!
U svetu advertajzinga, o hashtagovima se previše priča, a premalo kaže. Hashtagovi su za većinu digitalnih kampanja ono što je rima za ATL, kada ih pronađeš misliš da si rešio zadatak. Istina ne može biti dalja.
Hashtagovi imaju svrhu klasterizacije i stimulacije participacije u virtuelnom okruženju. U najmanjem obimu oni usmeravaju komunikaciju oko određene teme poput dešavanja u poslednjoj epizodi popularne serije, a u najvećem obimu imaju potencijal da generišu i kanališu društvene pokrete.
Ipak, sve ovo se ni najmanje ne odnosi na priču o brendovima, jer ljude apsolutno ne zanima šta oni imaju da kažu. Tome ni najmanje ne pomaže činjenica da većina brendova koristi hashtagove na način na koji stariji koriste TikTok. Dok oni misle da su cool, ciljna grupa krindžuje.
Dakle, da li vam je potreban hashtag za digitalne kampanje? Ne. Da li ste rešili kampanju i prešli igricu ako smislite cool hashtag za digitalnu kampanju? Apsolutno ne.
Pre sledećeg brainstorminga, nije loše podsetiti se nekoliko činjenica:
- Realni ljudi ne koriste brendirane hashtagove.
- Stavljanje hashtaga na vizual ili u caption ne čini ga šerabilnijim.
- Pretvaranje slogana u hashtag je besmisleno i krindž.
- Pretvaranje pozicije u hashtag je vrhunac besmisla i krindža.
Uostalom, kada ste vi zadnji put upotrebili neki brendirani hashtag, a da to nije da biste podigili engejdžment kampanje na kojoj radite? Iako je svako od nas kriv po svim tačkama optužnice, nije loše podsetiti se da to ima efekta kao kad je onomad Marko iz Velikog brata pokušao da zagreje vodu u bazenu tako što je zagrejanu vodu u šerpi ulivao u njega.
Kao i u svemu i ovde postoje izuzeci i fantastični primeri poput #shareacoke ili #nationalfriedchickenday. Međutim, šta je svim tim primerima zajedničko? Nisu nastali samo da bi bili cool, „digitalniji“ ili merili rezultate. I zato kada vas klijent pita „Da li nam je potreban hashtag za ovu kampanju?’“, pravi odgovor bi bio: „Verovatno ne“.
Autor: Igor Jeremić, Copywriter
