Masa ne voli masu – zašto marketinške kampanje treba da se obraćaju introvertima?

Nedavno sam saznala da sam kul i obavestila druga da je i on kul. Bilo mu je teško da prihvati tu činjenicu, ali je na kraju morao da se pomiri s tim da smo sada mejnstrim. Postali smo deo dominantne mase jer smo introvertni.

Sve je krenulo od YouTube videa (kao i sve kod mene, osim „istraživanja“ o vakcinama, dotle još nisam došla) gde sam saznala da se od ljudi koji su radili MBTI test ličnosti sada čak 61,2% identifikuju kao introverti, dok su ekstroverti u manjini. Ovo ne znači da je realno stanje baš takvo (niti verujem u grubu podelu na introverte i ekstroverte kao dve krajnosti), ali govori nešto o trendovima. Prethodni podaci od pre 15-ak godina pokazivali su obrnutu situaciju.

Moja teorija je da su baš od tog perioda introverti postali kul. Dominantni su u pop kulturi i njihova dominacija samo raste. Čini mi se da je sve krenulo od Hausa, kada su ljudi masovno počeli da se identifikuju s ovim tipom cinika samotnjaka koji bez filtera govori ljudima istinu u lice. Najprisutniji lik cinika je vremenom zamenjen likom simpatičnog čudaka, nekog ko je blago iščašen u odnosu na realnost, ali ko je uglavnom topao, drag i razume ljude, ako ima priliku da s njima razgovara u introvertnom maniru – 1 na 1. Kao primer ovog tipa lika na pamet mi prvo pada Otis iz serije Sex education.

Da ne bi bilo da nagađam i lupetam na osnovu jednog videa s nepreciznim statistikama i mojih životnih uvida, pristupila sam riznici sveg znanja – Guglu – i uporedila pretrage za pojmove introvert i ekstrovert, vođena prostom logikom po kojoj je ono što se gugla i popularno. Trend koji sam mislila da sam prepoznala je očigledan na grafikonu koji dokazuje da sam opet bila u pravu. Dajem primer koji se odnosi na ceo svet, ali isto možete uraditi i za Srbiju. Malo kasnimo (po običaju), ali javlja se ista pravilnost. U nekom trenutku trijumf introverta postaje očigledan.

Važan faktor koji utiče na porast popularnosti introvertnosti ne dolazi samo sa TV-a, čini mi se da je koren u razvitku popularnosti društvenih mreža, inicijalno YouTube-a. Kada kao uzore postavite mlade ljude koji sede u sobi i govore u kameru i oni dožive masovnu popularnost govoreći o tome kako vole da sede u sobi i govore u kameru, stvarate novi model prihvatljivog.

Eksplozija mimova na temu introvertnosti danas je očigledna na svim društvenim mrežama. Ljudi misle da su posebni jer su introvertni i kreiranjem i deljenjem ovakvog sadržaja potvrđuju da vide svet drugačije od „većine“. Brojke na koje se Frank James poziva u gore pomenutom videu, ali i trendovi u Google pretrazi govore drugačije. Mi sada vladamo svetom, i to je počelo još davno pre pandemije.

Treba otkloniti još jednu zabludu – ljudi s introvertnim sklonostima ne izbegavaju sve ljude, biraju manje grupe u kojima se osećaju prijatno. U tim poznatim grupama mogu da pokažu svoju pravu ličnost i opuste se.

E, a zašto je sve ovo bitno za marketing?

Zato što treba da znamo da ciljna grupa koju čine ljudi koji sve vreme provode na žurkama, uživaju u avanturama, ekstremima, velikoj masi i nikada ne staju, uglavnom ne postoji. Oduvek je više bila marketinška fantazija, ali su u nju ljudi nekada hteli da veruju. Trendovi govore da to više nije slučaj.

Ljudi kojima se obraćamo, posebno bih mogla da se kladim da je to slučaj s mlađima koji su odrasli uz pomenute uzore, sede ispred kompa, bleje sa svojom ekipom, smeju se svojoj čudnosti i odvojenosti od sveta jer smatraju da ih to čini jedinstvenima. Možda i uče da programiraju ili frilensuju jer tim, introvertnim aktivnostima, mogu da zarade željeni novac.

Treba da budemo svesni s kim pričamo i koju fantaziju prodajemo. Vreme želje za konvertovanjem i utapanjem u masu je prošlo – u prvom planu treba da je pojedinac, sa svojim vrlinama i manama. Pojedinac kome poručujemo da se opusti i bude to što jeste jer će naći društvo malo, ali odabrano, koje će ga baš takvog voleti. Globalni diskurs je takav da se sve više daje prostor onima koji nisu dovoljno glasni i taj trend se (izrazito) polako širi i na nas. Razlog za to je jednostavan – sada smo mi, introverti, većina i biramo da se čujemo kroz formate koji odgovaraju baš na naše potrebe.

Autorka: Natalija Jovanović, Senior Content Manager