Influenser marketing i američki izbori – koliko promovisanje kandidata na društvenim mrežama utiče na konačne rezultate

Američki izbori su se nedavno završili, a uticaj rezultata na globalnu politiku ćemo svi imati prilike da vidimo u godinama koje dolaze. Procene i predviđanja bi ipak trebalo ostaviti stručnjacima, a mi ćemo se fokusirati na ono što je nama poznato – delovanje marketinga na ponašanje ciljne grupe i podizanje svesti o brendu (u ovom slučaju, kandidatu). Konkretno, bavićemo se uticajem poznatih ličnosti i influensera na izborni tok i promovisanje određenog kandidata.

Poznate ličnosti su, kao što je i zvanično postavljanje Trampa za predsednika u januaru 2017. godine pokazalo, uglavnom nakolonjene demokratskom kandidatu i podržavaju njegovu liberalniju politiku.

Međutim, još zanimljiviji je način na koji se ova podrška pokazuje i ono šta je u centru pažnje marketinških kampanja. Prilično je jasno da se glasači generalno i dalje vezuju za ličnost kandidata, čime je Tramp uspeo da privuče pažnju i tokom svoje prve kampanje. Harizma ili mogućnost da se izazovu jake reakcije i ostavi utisak pozitivno se odražavaju na rezultate. Trampova kampanja je i tokom ovih i tokom prethodnih izbora izrazito trampocentrična.

Govoreći sa pozicije marketinga, koji je problem koji demokrate imaju? Kako se meni čini na osnovu onoga što sam najčešće viđala po društvenim mrežama (prevashodno Youtube-u i Instagramu), i kod „običnih smrtnika“ i kod javnih ličnosti, glavni problem je što nakon Obame nisu imali dovoljno harizmatičnog kandidata.

Podrška Obami od strane poznatih ličnosti i influensera uvek je bila prevashodno podrška samom Obami, koji je svojom nespornom harizmom i imidžom koji je gradio uspevao da skrene pažnju na svoju personu.

Kampanja Hilari Klinton se oslanjala na činjenicu da je pravo vreme za ženu predsednika. I vreme jeste bilo pravo (i dalje je), ali čini se da Hilari nije bila dovoljno harizmatičan lik da ljudi u dovoljnom broju (i na pravim mestima) poveruju da baš ona treba da bude ta žena. Influenseri su, kao i poznate ličnosti, naglašavali potrebu za ženom na poziciji predsednika, a u celom procesu je akcentovana podrška koju je ona dobijala od Obaminih.

Primera radi, jutjuberka Lajza Koši je u novembru 2016. godine kao, u tom momentu, jedna od najrelevantnijih ličnosti na platformi, imala intervju sa Barakom Obamom gde su govorili o značaju glasova mladih ljudi. Rečenica „I thought you were really cool predsident, and now it’s just... you’re the coolest person in the world“, koju Lajza izgovara u jednom trenutku, još jednom potvrđuje da se u Obaminom političkom nastupu sve vrtelo oko njegove ličnosti. Uz to, dok glasa (podvlačeći da joj je Obama lično rekao da to uradi) i posmatra listu tadašnjih kandidata (uključujući Klintonovu i Trampa), Lajza ističe kako je jedini problem što ne vidi Barakovo ime.

Ovogodišnja Bajdenova kampanja, nakon što je previše ekstremni, ali dovoljno harizmatični Berni Senders ispao iz igre, bila je kod influensera i poznatih ličnosti, više anti-Tramp nego pro-Bajden orijentisana. Isticani su Trampovi propusti i problemi do kojih je doveo zajedno sa svojom administracijom, prevashodno nova eksplozija rasizma, protesti i neodgovorno upravljanje Kovid-19 krizom.

Pored toga, naglasak je stavljen na Bajdenovu kandidatkinju za potpredsednika, Kamalu Haris, koja se masovno pojavljivala na profilima influensera i poznatih ličnosti dok su promovisali ovu ženu indijsko-jamajčanskog porekla kao dobrog kandidata.

A kad smo kod dobrog marketinga i korišćenja pažnje, posebne pohvale idu Nevadi koja je iskoristila priliku da laaaagano broji svoje glasove dok ceo svet nestrpljivo čeka, pravi mimove i čudi se šta se događa. Naravno, i influenseri su se oglasili da prokomentarišu situaciju, podignu hajp i nasmeju se zajedno sa svojim pratiocima.

Autorka: Natalija Jovanović, Senior Content Manager