RAD OD KUĆE – ŠTA STVARNO MOŽEMO SAMI?

Postoji više stvari oko kojih sam spremna da se prepirem (zbog čega ljudi posebno vole da budu u mom društvu). Jedna od njih je rad od kuće, pošto sam vatreni pristalica ovog koncepta. Razlog je jednostavan. Ne volim da gubim vreme koje se inače neretko gubi u putovanjima, ćaskanjima, nepotrebnim sastancima gde ne znamo šta bismo tačno rekli jer smo prethodno izbegavali (ili nismo stizali) da ostanemo sami i razmislimo.

Govorim, naravno, o „nepotrebnosti kontakta“ iz perspektive svog trenutnog posla u svetu marketinga, ne svih onih poslova gde cilj jeste direktni kontakt kojim bi se uticalo na drugog čoveka, a ne kreiranje ideje koja potom treba da deluje na veći broj ljudi.

Mislim da je jedini razlog što se nisam još glasnije borila za rad od kuće bio taj što sam volela svoj tim. Sa njima je i gubljenje vremena bilo prijatno iskustvo.

Međutim, sad nisam sigurna da bih se složila sa samom sobom od pre mesec dana.

Nećemo se ipak praviti da je ovo rad od kuće za koji sam se zalagala, ovo je rad od kuće pod prinudom, koji menja ne samo prirodu posla i poslovnih odnosa među ljudima, nego celokupnu rutinu koju poznajemo. Zbog trenutnih okolnosti je vrlo moguće da upadnemo u užase nostalgije i falsifikovanje sećanja.

Ali, idemo sa onim što se do sada pokazalo kao istinito.

ĆASKANJE O VREMENU I RAĐANJE IDEJA

Umem da radim sama i da kreiram ideje bez tuđe pomoći, ali i pre marketinga, ideje na koje sam bila najponosnija nastajale su usputno, u kontaktu sa drugima, onda kada smo govorili o nečemu desetom. Iz te interakcije je dolazilo uzbuđenje, ozarenje, AHA-efekat, ili kako god da se to zove u psihologiji. Iz usputnih komunikacija shvatiš nešto zaista bitno jer nisi fokusiran na sopstvenu potrebu za shvatanjem. Dakle, konkretno u našem poslu, čini mi se da najbolje ideje nisu dolazile iz sastanaka na kojima smo provodili vreme već iz zajedničkih ćaskanja.

PUT KA ORGANIZOVANJU MISLI

U glupim, beskrajnim putovanjima koje sam prezirala bi mi se sve to do čega sam nenadano došla odjednom skockalo, zgrabila bih telefon i krenula da pišem. Jer kolika god da je bila gužva u autobusu, nije bila tolika da ne mogu da držim telefon u rukama. Zato sam i ušla u digitalni marketing!

ŠTA SAM NAUČILA O ODNOSU SA KLIJENTIMA

Sa druge strane, sada se mnogo lakše dešavaju neki potrebni sastanci koje je pre bilo nezgodno organizovati jer su podrazumevali trošenje vremena za putovanje. Sa određenim klijentima se mnogo češće čujemo i planiramo dalje aktivnosti i kukamo i smejemo se jer smo svi u ovome zajedno. Neću reći da su se odnosi transformisali, jednostavno je komunikacija još transparentnija i čistija. I to ne kažem samo zato što smo u više navrata komentarisali najbolje metode dezinfekcije namirnica.

Sa drugima je komunikacija još izazovnija, i to ne znači da je nužno loša. Ova situacija je, kao što kažu da rat to radi, izvukla na površinu najdublje ljudske sklonosti. Kod nekih je to sklonost ka panici, kod drugih potreba da se uradi nešto lepo za zajednicu, kod nekih (recimo, kod mene) zatrpavanje hipohondrije poslom. Iz ovoga smo naučili da budemo još profesionalniji pod još većim pritiskom.

Neću da odlazim u idealizaciju. Nisam sigurna da se situacija neće menjati kako stres bude rastao. Ali za sada sam ponosna na sve nas.

ŠTA SAM NAUČILA O SVOM TIMU

Sa svojim timom se takođe, nevezano za posao kojeg ima više nego ikad (očekivano za digitalni marketing), redovno čujem jer su, kao što sam već rekla, to ljudi koje volim. Zajedno smo uspeli da odlepimo i pre neki dan smo razmenjivali i komentarisali brifove u (rimovanom) stihu. U meni su zakržljale Čika Jova Zmaj sklonosti pa sam, neočekivano za samu sebe, bila najmanje opširna. Napisala sam samo: „(psovka) ti koronu i ovakve mesece/ kad sam ja najnormalnija od sve dece“.

MI NISMO SAMI

Konačno, pored sve ljubavi i tenzije, neizvesnosti i straha, posla koji se gomila u virtuelnom i događaja koji se otkazuju u realnom svetu, ostajemo jedni sa drugima preko loših laptop kamera. Gledamo u svoje (ne tako) male ekrane i, čim pobegnemo od vesti, vidimo cvetanje kreativnosti i humora. I male eksplozije ljudskosti u kojima možemo da učestvujemo ako se okrenemo onim klijentima koji žele da iskoriste svoju poziciju da urade nešto bitno za ljude. Sada smo svi vidljiviji nego ikada.

Ranije je bio jako popularan mim „Introverti sveta, ujedinite se! Sami, u svojim domovima!“ Pošto smo već prinuđeni da budemo takva (banalizovana) verzija introverta, jedino nam ostaje da poslušamo ovaj savet i radimo ujedinjeni za sve ljude koje sada ne možemo da dotaknemo drugačije nego delima.

Autor teksta: Natalija Jovanović