Toksični standardi lepote na društvenim mrežama
Standardi lepote su se menjali kroz godine, od „prirodne“ lepote, preko izuzetno mršavih tela, do isticanja oblina, previše naglašene šminke ili ipak natural look-a, ženama i mladim devojkama se postavljaju kalupi u koje se „moraju“ uklopiti. Međutim, u današnje vreme, kada su društvene mreže u ekspanziji, standardi lepote kojima se teži postali su gotovo nedostižni, što može dovesti mlade ljude do ozbiljnih mentalnih problema, krize identiteta, čak i telesne dismorfije, jer pokušavaju da dostignu ove nerealne standarde.
Filteri koji su dostupni na društvenim mrežama su AI programirane maske, kojima se pristupa pomoću kamere mobilnog telefona, a dovode do drastičnih promena izgleda lica. Kada su se 2015. prvi put pojavili filteri za lice, uglavnom su korišćeni u šaljive svrhe, a najpoznatiji filter je licu dodavao uši i nos poput psa. Međutim, od tada su se filteri razvili neverovatnom brzinom i usavršeni su do te mere da precizno prate pokrete u realnom vremenu i menjaju lica ljudi. I dok kod većine filtera dolazi do greške, odnosno gliča, kada ispred lica stavimo ruku, na pojedinim filterima je rešen taj „problem“. Oni se praktično ne pomeraju s lica koji god pokret da se napravi, što će dovesti do toga da na kraju nećemo moći da raspoznamo ko zapravo koristi filtere.
Na TikTok platformi se pojavio novi filter „Bold Glam“ koji se razlikuje od mnogih filtera, jer čak ni prelazak ruke preko lica ne remeti njegov izgled. Mnogi korisnici su iskritikovali ovaj filter ističući da nema nikakve veze sa realnošću i da loše utiče na samopouzdanje onih koji ga koriste.
Da li su filteri problem?
Na popularnim platformama, poput Instagrama i TikTok-a, dostupan je veliki broj filtera za ulepšavanje lica i tela, koji dovode do potpune neprepoznatljivosti. I dok neki filteri koji su dostupni mogu biti smešni i zanimljivi, mnogi promovišu nezdravu i suženu ideju o tome šta lepota predstavlja i kako ona izgleda.
Za mlade ljude koji tek treba da razviju osećaj identiteta ovakvi filteri dovode do destruktivnog razmišljanja o sopstvenom izgledu. Retuširano lice, mali nos, istaknute jagodice, puna usta, veće oči postaju ono čemu teže i žele da vide u odrazu ogledala. Veliki problem nastaje kada ljudi ne mogu i ne žele da objave svoje fotografije, a da ih prethodno nisu editovaili i provukli koz mnogobrojne filtere, što dovodi do toga da u realnosti ne mogu da prihvate sebe i svoj izgled, već sebe prihvataju samo magičan izgled koji dobijaju pomoću filtera.
Korišćenje filtera dovodi do ozbiljnih posledica, a čak može navesti ljude da posegnu za plastičnim operacijama da bi više ličili na filterisanu verziju sebe.
Rezultati ankete 2021 survey by ParentsTogether sprovedene u SAD pokazali su da tinejdžeri koji često koriste bjuti filtere imaju veću želju za plastičnim operacijama, a čak žele i da promene boju kože. Čak 61% ispitanih tinejdžera je reklo da se zbog korišćenja filtera oseća lošije u odnosu na svoj stvarni izgled.
Lažno predstavljanje i nerealni standardi
Veliku ulogu u postavljanju standarda lepote imaju influenseri.
Mnoštvo poznatih ličnosti, modela i uticajnih brendova društvene mreže koristi za promociju savršenog imidža, plasirajući savršeno zategnuta tela, lica bez i jedne nesavršenosti, neverovatno dugačke noge, velike grudi i oble zadnjice koje prati nerealno uzak struk. Neretko na njihovim profilima možemo videti njihovu jutarnju rutinu, rutinu vežbanja, savršeno skladnu ishranu i promovisanje uglavnom basnoslovno skupih preparata koji im, prema njihovim rečima, pomažu da izgledaju onako kako se predstavljaju na slikama ili videima. Postoji samo jedan problem koji stoji iza njihove nerealne savršenosti ‒ veliki deo je zapravo laž.
Gledanje „spontanih“ fotografija i videa influensera, kao što su, na primer, fotografije s letovanja u bikiniju koje prikazuju perfektnu figuru i lice „bez šminke“, mlade ljude dovodi do niskog samopoštovanja i negativnog razmišljanja o sopstvenom izgledu. Međutim, ono što veliki broj mladih ne zna je da iza ovakvog sadržaja stoji ogromna količina planiranja i uređivanja pre nego što konačno bude objavljen na nekoj od platformi.
Na ovaj način neguje se iskrivljen osećaj validacije, jer ispada da moramo biti lepi kako bismo bili dostojni pažnje, što je daleko od realnosti i istine.
Nažalost, mnogi mladi ljudi ovoga nisu svesni i u očajničkim pokušajima da dostignu nametnute standarde sebi nanose fizičku i psihičku štetu, a na kraju neki od njih pribegavaju plastičnim operacijama u nadi da će tako konačno biti zadovoljni svojim izgledom i stati rame uz rame sa svojim uzorima.
Misija Dove-a da ukine toksične standarde
Kozmetički brend Dove je u okviru svog projekta Dove Self-Esteem sproveo istaživanje čiji su rezultati pokazali da polovina ispitanih devojaka smatra da toksični standardi lepote izazivaju nisko samopoštovanje. Mržnja prema sopstvenom izgledu i nezadovoljstvo telom doveli su do uništavanja mnogih mladih života.
U saradnji s agencijom Ogillvy kreirali su veoma direktnu kampanju u borbi protiv nerealnih standarda lepote koristeći aktivizam na društvenim mrežama.
U okviru ovog projekta, 2021. godine kreirana je kampanja #ReverseSelfie u kojoj su kroz video predstavili mladu devojku koja na društvene mreže postavlja sliku uređenu pomoću različitih aplikacija i filtera, kao i čitav proces njenog sređivanja pre samog fotografisanja. U videu je zatim prikazano kako se od nestvarne obrađene fotografije i celokupnog procesa sređivanja i šminkanja unazad vraća do slike mlade devojke koja otkriva njenu prirodnu lepotu. Na kraju videa ispisan je tekst: „Prtisak društvenih mreža narušava sampouzdanje devojaka. Zaustavimo štetu.”
Druga kampanja kreirana je 2022. godine pod nazivom Toxic Infuence u kojoj su kroz video prikazali majke koje „savetuju“ svoje ćerke kako da dostignu nerealne standarde lepote naglašavajući termine kao što su ‘fitspo,’ ‘thinspo’ i promociju kozmetičkih procedura. Videi majki koji su prikazani ćerkama su zapravo lažirani, a u njima majke „daju“ užasne savete o zdravlju i lepoti. Cilj kampanje je da podstakne razgovor između roditelja i tinejdžera o toksičnim savetima koji se plasiraju putem društvenih mreža.
Medijske agencije, kao i brendovi i influenseri sa kojima oni sarađuju moraju voditi računa o tome kakvu poruku šalju publici, o standardima lepote koje promovišu, ali i o tome kako to utiče na samopouzdanje i koje psihičke posledice može ostaviti, pogotovo kod mladih ljudi koji su konstantno izloženi sadržaju koji im se plasira preko društvenih mreža.
Autorka: Katarina Stanković, Content Manager
