DIGITALNI RODNI JAZ: DA LI ŽENE ZAOSTAJU U DIGITALNOM SVETU?
Kroz istoriju, žene su se suočavale s diskriminisanjem i nejednakošću u odnosu na muškarce, bilo da je u pitanju obrazovanje, socijalna zaštita, politička aktivnost ili zapošljavanje. U današnjem svetu je situacija nešto bolja, ali još uvek smo daleko od ravnopravnosti kojoj težimo.
Internet bi, u idealnom scenariju, trebalo da nam otvara svet, da nam svima pruža jednake mogućnosti da pristupimo bilo kojoj informaciji za kojom tragamo, da se umrežimo, nevezano za to odakle dolazimo. Naše razlike bi trebalo da se smanjuju u digitalnom prostoru. Internet bi takođe trebalo da bude svet u kome je i rodni jaz na neki način premošćen, svet u kom muškarci i žene idu u korak, gde su dugogodišnje nejednakosti prevaziđenje, bez obzira na geografski položaj, klasu ili rasu. Stvarnost je, nažalost, drugačija.
Digitalna rodna (ne)ravnopravnost
Podaci Međunarodne unije za telekomunikaciju (ITU) pokazuju da je procenat žena koje imaju pristup internetu i digitalnu osvešćenost 48% posto, za razliku od muškaraca čija je prisutnost na internetu 58%, i to na globalnom nivou. Kako bi se prisutnost polova na internetu smatrala jednakom, procentualna razlika mora biti manja od 2%.
Digitalni rodni jaz je u poslednjih nekoliko godina porastao, zbog brzog rasta broja korisnika muškog pola koji dolaze iz zemalja u razvoju. Između 2013. i 2019. godine u Americi je online jaz između polova bio oko nule, međutim u Aziji, Africi, na Pacifiku, kao i na Bliskom istoku jaz između polova i dalje raste.
Postoje različite prepreke koje onemogućavaju pristup internetu ženama koje žive u zemljama u razvoju, gde nemaju svoja primanja ili zavise od muškaraca, počevši od pametnih telefona, koji su skupi u odnosu na njihova (nepostojeća) primanja, kao i tarifnih dodataka za prenos podataka.
Takođe, istraživanja su pokazala da se kao razlog nekorišćenja interneta među ženskim delom populacije javlja i nedostatak razumevanja, odnosno neadekvatnog obrazovanja, ali, nažalost, čak i kada je ženama, uz adekvatno znanje i sredstva, omogućen pristup, postoji bojazan od online nasilja koje je sve prisutnije na mrežama.
Online nasilje nad ženama
Iako i muškarci i žene mogu doživeti neki od oblika online nasilja, u većini slučajeva ono je rodno zasnovano i usmereno ka ženama i devojčicama. Danas svako može biti nasilnik iz udobnosti svoga doma i kriti se iza paravana lažnih profila, a da za to skoro i ne mora snositi posledice, što je za svako društvo poražavajuća činjenica.
Online nasilje nad ženama u eri digitalizacije je sve prisutnije i javlja se u više oblika kao što su: sajber uhođenje, seksualno uznemiravanje, manipulacija ličnim podacima, ali i neovlašćeno korišćenje i zloupotreba materijala, poput fotografija i video zapisa. Neretko online nasilje dovodi do ucena, iznude, pretnji, čak i pornografije iz osvete, što utiče na psihičko, ali i fizičko zdravlje žrtve, a prvenstveno izaziva strah za sopstvenu bezbednost, kao i povredu ugleda i dostojanstva. Ovi oblici nasilja često dovode do povlačenja žena s interneta, uskraćivanja njihovih ljudskih prava i velika su prepreka postizanju rodne ravnopravnosti.
Uklanjanje digitalnog rodnog jaza
Digitalna rodna jednakost je od krucijalnog značaja za stvaranje zdravijeg društva, ali i jačanje ekonomije. Upravo je pandemija virusa Covid-19 dokazala koliko je digitalna pismenost važna jer se veliki deo poslovanja prebacio u online prostor, ali neka istraživanja pokazuju da su tokom pandemije žene češće ostajale offline pošto su napuštale svoje poslove (ili dobijale otkaze) kako bi preuzele tradicionalnu žensku ulogu i brinule o porodici. Važno je da vlade i kompanije preduzmu jasne korake ka uklanjanju barijera ka konačnom cilju, a to je jednakost polova u online svetu, koja treba da prati program za jednakost polova u offline svetu u kom živimo.
Političke preporuke
Postoji 5 koraka koji se preporučuju vladama u cilju smanjenja rodne neravnopravnosti online, kao i poboljšanja i unapređenja prava žena.
- Prikupljanje i objavljivanje podataka o angažovanju polova u tehnološkim sektorima
- Omogućavanje boljeg i promišljenijeg povezivanja putem interneta
- Promovisanje digitalnih veština i ICT obrazovanja za žene i devojčice
- Podrška ženama da učestvuju u razvoju tehnologije i ICT inovacija
- Zaštita podataka i privatnosti žena i devojčica online
Ženama i devojčicama je potreban potpuno siguran pristup mreži, kako ne bi strahovale za svoju bezbednost i prava. Digitalne tehnologije ne mogu automatski razbiti rodne barijere, niti rešiti duboko ukorenjen problem rodne neravnopravnosti, ali je važno da i u digitalnom prostoru podižemo svest o ovom problemu i gradimo svet u kome će se žene osećati ravnopravno i sigurno.
Autorka teksta: Katarina Stanković, Content Manager
https://itu.foleon.com/itu/measuring-digital-development/gender-gap
https://www.dosomething.org/us/facts/11-facts-about-cyber-bullying
