TREBA LI DA SPASAVAMO SVET PREKO INTERNETA?

Poslednjih nedelja društvenim mrežama se širi požar za koji nema izgleda da će se skoro zaustaviti. Sva dešavanja kojima prisustvujemo su samo kulminacija (a možda do kulminacije još nije došlo?) problema koji se protežu kroz duži vremenski period i teško je setiti se vremena kada uopšte nisu bili prisutni. Iz ovoga što se do sada desilo već smo mogli da naučimo da ne treba da potcenjujemo moć interneta i posebno društvenih mreža kao sredstva za informisanje.

People-first content

Vest da predstavnici generacije Z primarno koriste TikTok kao pretraživač, verovatno je bila ono što je uticalo na Google da obeća da će u pretragama ubuduće u prvi plan stavljati „people-first content“. Dakle, u fokusu je sadržaj koji kreiraju ljudi za ljude, a ne neinformativan, ali dobro optimizovan sadržaj koji je do sada neretko iskakao na vrhu liste pretrage. Suština je – ljudi veruju ljudima i informacijama i pričama koje dobijaju od njih. To je već očigledno na društvenim mrežama, posebno na primeru dva problema kojima želimo da se posvetimo u ovom tekstu.

Iranska priča

Prvo je do svih nas, putem TikTok-a, došla užasna priča iz Irana, gde je takozvana moralna policija koja kontroliše žensko ponašanje i izgled u javnom prostoru verovatno dovela do smrti dvadesetdvogodišnje Mahse Amini. Nakon ovoga, u Iranu su počeli protesti u kojima i dalje raste broj mrtvih. Informacije o protestima i nehumanim merama za njihovo gušenje se šire društvenim mrežama, zbog čega je Iran pokušao da blokira internet kako bi ućutkao sopstvene građane. Ljudi širom sveta su odlučili da ućutkivanje nije opcija i masovno su delili snimke vezane za Iran kako bi podigli svest o situaciji i naterali druge države da izvrše pritisak na vlast u Iranu.

Naša priča

Malo nakon ovoga, ili nekako u isto vreme, krenulo je naše lokalno rasulo (koje apsolutno nije počelo s ovom pričom, samo zbog nje postaje sve očiglednije). Do sada svi znamo o čemu je reč čak i da ne gledamo vesti i ne čitamo novine jer su se društvene mreže postarale da se informišemo – u Beogradu je na slobodi bio serijski silovatelj koji ima ogromne šanse da ponovi svoje zločine. Panika među ženama je rasla danima dok jedan dnevni list nije odlučio da objavi intervju sa pomenutim silovateljem. Bes je još jednom eksplodirao i desilo se nešto slično kao u Iranu, srećom bez žrtava i gašenja interneta. Ljudi su se pobunili i izašli na ulice i na društvenim mrežama masovno delili informacije o ovom događaju.

Zašto moramo da vidimo šta se dešava?

U oba slučaja u osnovi je isti problem – nedostatak jednakosti i slobode za žene. Ne treba da nas iznenadi ni to što broj ženskih priča o nasilju takođe raste na društvenim mrežama. Pored toga što sve ove priče ukazuju na to da sistem ne štiti žene i da oni koji se navodno zalažu za „porodične vrednosti“ nemaju ništa da kažu kada je žena žrtva nasilja, možemo da vidimo i dobre primere toga kako nam internet i društvene mreže pomažu da podignemo svest i da se uvežemo.

Žene dele svoje priče i tako saznaju da iako imaju utisak da su izolovane od sveta zbog nasilja koje su pretrpele, ipak nisu same, a svi zajedno sagledavamo ozbiljnost i veličinu problema s kojim se suočavamo. Oni koji su poricali iz neznanja (a ne iz zle namere) više nisu u stanju da zanemare sve što vide.

Moć informacija

Američka TikTok kreatorka Daniša Karter u jednom videu o posledicama poznavanja/nepoznavanja istorije govori o tome kako danas živimo u najboljem dobu jer imamo mogućnost da prisustvujemo istorijskim događajima i delimo ih sa svetom samo jednim klikom. Niko ne može da nas ubedi da se nešto ne dešava ako to nešto jasno vidimo dokumentovano na ogromnom broju naloga. Informacije su svuda oko nas samo ih treba usvojiti.

Internet nam daje mogućnost da vidimo više i bolje, da se povežemo i da dopremo do većeg broja ljudi. Da se vratim na pitanje s početka – to nije ono što bi trebalo da se pitamo. Pravo pitanje je da li možemo ovako da spasimo svet. Ako možemo – svakako treba da pokušamo. A to da li je uopšte moguće ili ne, ne možemo da znamo pre tog pokušaja. Niko pre nas još to nije radio. Ali je izvesno da su promene uvek pokretali ljudi. Veliki broj ljudi koji su delili isto ili slično mišljenje i našli prostor da se ujedine. Internet je u moderno doba prostor u kome kreće ujedinjenje, a možda će ono dovesti i do toga da žene kod nas i u drugim delovima sveta imaju jednako pravo da slobodno žive i kreću se kao i muškarci.

Autorka teksta: Natalija Jovanović, Senior Content Manager