DA LI JE SEKSIZAM U OČIMA POSMATRAČA?

Prethodna godina je iz perspektive TIME magazina predstavljena kao godina u kojoj su oni koji su ćutali odlučili da razbiju tišinu. Ovo je godina borbe protiv seksualnog uznemiravanja prevashodno žena. Žene (i pojedini muškarci) su drugi deo 2017. iskoristile da se pobune protiv onoga što su u tišini trpele kroz decenije i vekove pre Holivuda.

Rušenje statusa muškaraca koji se nalaze na poziciji moći zahvatilo je prvenstveno Holivud i, kao i sve čega se holivudska magija dotakne, transformisalo se u trend. Poput svakog trenda, i ovaj je doveo do hipersenzitivnosti svih umešanih strana. Reakcija holivudskih poznatih ličnosti izrežirana je u maniru tipičnog blokbastera koji je u celosti kreiran tako da odgovara trenutnim potrebama i očekivanjima šire javnosti.

Hipersenzitivnost se lako može objasniti, sa jedne strane, potiskivanjem problema. Kada do reakcije konačno dođe, ona je po pravilu nekontrolisana i razarajuća. Sa druge strane, čini se da Holivud i poznate ličnosti učestvuju u izgradnji fame koja je, jer je to njeno osnovno svojstvo, veća nego objektivne promene do kojih dolazi rušenjem tišine. Reakcije u vidu pobuna su, takođe, u najvećoj meri svedene na isti taj prostor i likove, dok se „obični ljudi“ možda mogu dovesti u istu ravan sa „zvezdama“ na naslovnoj strani TIME-a, ali se, u realnosti, onoj koja traje sa ove strane društvenih mreža, njihovi životi nisu izmenili. Trpljenje se nastavlja, dok se haštegovi gomilaju.

U pokušaju razumevanja realnosti, da krenemo od činjenica.

Činjenica broj 1: Ne treba pogrešno verovati da se pokrenuta pobuna odnosi samo na seksualno uznemiravanje, ona se lako i brzo prevodi u pobunu protiv seksizma uopšte.

Činjenica 2: Ovakva pobuna je sasvim opravdana.

Činjenica 3: Kada nešto postane trend, skloni smo tome da zaboravimo zašto se javio i šta je prvobitno imao za cilj. (Videti činjenicu 1.)

Činjenica 4: Znamo da smo utopljeni u određeni trend, ako sve sagledavamo i vrednujemo u odnosu na njegovo prisustvo/odsustvo.

Ovde dolazimo do tačke kada lako skliznemo u učitavanje. Da li smo, zavedeni trendom, počeli da vidimo seksizam i tamo gde ga nema? Treba voditi računa o tome da nas uvek zavodi trend, a ne ideja. Ideja poziva na kritičko mišljenje, trend poziva sledbenike da ga prate i šire.

Reklama koju je kreirao FCB Chicago je na portalu AdWeek okarakterisana kao seksistička i dovedena je u vezu sa sličnim, nedvosmisleno seksističkim, reklamama iz ranijih decenija. Postupak analiziranja sadržaja zasniva se na težnji da se pronađu dokazi za ono što autor/ka želi da prepozna i iskritikuje. U takvim uslovima, taj sadržaj nema nikakve šanse.

Da pokušamo da odgovorimo na pitanje iz naslova. Seksizam može objektivno postojati, što dobro znamo, a može biti i posledica subjektivnog doživljaja, u ovoj situaciji oblikovanog pod uticajem određenog trenda. U tom slučaju, više pred sobom nemamo problem koji iščitavamo iz konkretne situacije i, potom, tražimo rešenja za njega, već naknadno učitavanje problema u situaciju kako bi se ispoštovao trend u mišljenju.

Glavni problem kod preispitivanja ovog trenda nastaje u sudaru kritičkog mišljenja sa političkom korektnošću. Ovo u osnovi znači da već zbog samog preispitivanja seksizma možemo biti optuženi za seksizam. Politička korektnost se tako izopačava u sredstvo za suzbijanje slobode govora. Da odemo korak dalje, suzbijanje slobode govora na kraju ne ograničava samo javni nastup čoveka i ne zaustavlja se na strahu od toga šta se sme, a šta ne sme reći. On vodi do straha od toga šta se sme, a šta ne sme misliti. A ako smo ušli i prostor cenzurisanja misli – dospeli smo u područje potpune kontrole. U njemu više ne postoje ljudi kao misleća bića, već su isprogramirana skupina koja reprizira jednu istu misao dok se ona sasvim ne istroši. Takva je svaka skupina koja sledi trend.

Da li je ova reklama zaista seksistička? Procenite sami.