DA LI MRŽNJA PREMA BOGATIMA POSTAJE TREND NA TIKTOK-U?

Ne znam da li ja živim u mehuru koji moj TikTok algoritam posvećeno održava ili se i u virtuelnom i stvarnom svetu dešavaju promene koje čak ni mene ne zaobilaze.

TikTok je istovremeno prostor gde se okupljaju oni koji do krajnjih granica filtriraju svoju stvarnost i oni koji vraćaju u fokus pojedinca koji jednostavno priča u kameru, bez preteranih ulaganja u opremu. U drugom slučaju fokus je na ličnosti i na (kreativnoj) ideji. Moj utisak je da su ovi drugi ipak brojniji. Moguće da algoritam sarađuje sa mnom da mi održi to ubeđenje jer je shvatio da mi se dopada da u takvom svetu provodim vreme.

Ne možeš da ostvariš sve što zamisliš

Promena koju zapažam odnosi se na hustle kulturu, teror produktivnosti i teror hiperindividualizma. Za razliku od situacije od pre nekoliko godina, kada su motivacioni govornici cvetali po svim platformama i u nedogled nam ponavljali da je naša budućnost u našim rukama i da je sve stvar našeg izbora, sada se javlja jaka struja koja se suprotstavlja ovakvim ubeđenjima. Ljudi postaju sve svesniji da nije sve u njihovim rukama i da prebacivanje odgovornosti na pojedinca služi da se zakamuflira činjenica da je ceo sistem pogrešan. Ovo znači osvešćivanje toga da je u jezgru naših ograničenih mogućnosti klasno pitanje.

Na društvenim mrežama je godinama unazad bio popularan flexing – ljudi su se razmetali i hvalili svojim bogatstvom. Najčešće bi ovo radili kreatori koji su se naglo obogatili. Publika koja je reagovala na ovo su uglavnom bili mladi ljudi koji bi želeli slično za sebe. Bar je to sigurno slučaj s većinom jutjubera koji su funkcionisali po ovom principu i imali izrazito mladu publiku. Sve je ovo radilo dok ljudi nisu počeli da osvešćuju da bahatost nije relatable, a da sami verovatno neće živeti ovakve živote. Kao što to biva s većinom fascinacija – od divljenja smo lagano prešli na ironiju, a neki su došli i do besa.

Klasa je čoveku sudbina

Osvešćivanje klasnog pitanja u doba inflacije i recesije nije nimalo čudno. Između predstavnika niže i više srednje klase stvara se još dublji jaz koji je teško premostiti. Viša klasa ostaje daleko, ali je i dalje predmet kritike. Nedavno je na TikTok-u eksplodirala kritika tzv. nepo beba. Samo hešteg #nepobabies na TikTok-u ima 113.2 miliona pregleda.Ovo su deca nepotizma, poznati ljudi koji su postali poznati i bogati zahvaljujući porodičnim konekcijama. Oni neretko svojim fanovima pokušavaju da prodaju priče o sopstvenom uspehu i istrajnosti, ali kada imamo u vidu njihovu porodičnu istoriju, shvatamo da su u pitanju bogati ljudi koji samo postaju još bogatiji. Retko kada se događa da neko od ljudi koji su se popeli na vrh zaista dolazi iz niže klase i da je svejedno uspeo da se probije.

Mislim da je savremeno klasno pitanje definitivno postalo i jedno od ključnih pitanja pop kulture kada je Parazit dobio Oskara za najbolji film 2020. godine. Ne mislim da je Parazit prvi skrenuo pažnju na ovaj problem, ali mu je nagrada za najbolji film pomogla da dođe do šire publike. Nakon toga smo imali pandemiju, rat, inflaciju, usled čega je svest o klasnim razlikama samo rasla. Ono što je poruka filma, a što i mi kao pojedinci shvatamo jeste da su kretanja između klasa neverovatno retka. Ovo je objašnjeno i u odličnoj analizi filma koji je uradio YT kanal The Take.

Čemu se kreatori na TikTok-u smeju (a i mi s njima)?

Jedan od trenutno popularnih TikTok kanala je @shabazsays (ima 56.8 miliona pregleda, a i uspešan Instagram nalog). Vodi ga britanski nastavnik hemije koji, između ostalog, u svojim komičnim komentatorskim videima u serijalu IRYP (I’m Rich You’re Poor) kritikuje bahato ponašanje i isticanje bogatstva. Posebno je apsurdna opsesija bogatih ljudi ledom, kojom se Šabaz više puta bavio. Sortiranje leda u zamrzivaču je jedna od navika bogatijih ljudi. Generalno, čini se da onaj ko nema mnogo briga očito ima prostora da se bavi različitim vrstama sortiranja. Izdvajam jedan primer – ukoliko vas zanima, možete da gledate i ostale klipove.

Kritike se javljaju i kroz skečeve različitih kreatora, a na meti se nalaze navike bogatijih članova društva. Čini se da je skijanje jedna od navika koja deli nižu i višu srednju klasu, ali videi ovog tipa podstiču ljude da dele i svoja slična iskustva. Čini mi se da ovakvi storitajmovi, skečevi i razmene iskustava utiču na to da postaje sasvim kul to da si deo niže srednje klase i da se ovo životno iskustvo sada predstavlja kao „najrealnije“. Naravno, treba da imamo u vidu i kulturoloski kontekst – ono što je nama niža srednja klasa nije niža srednja klasa u nekoj bogatijoj zemlji, niti u nekoj siromašnijoj.

Kako ovo utiče na marketing?

Kod nas svi trendovi kasne, ali je jasno da ljudi i ovde sve otvorenije i s manje srama traže pristupačnija životna rešenja. Kreatori, posebno oni usmereni ka mlađoj publici, preporučuju i povoljniju kozmetiku, second hand garderobu i slično. Čini se da je ideal izgledati što bolje – po što povoljnijoj ceni. Čak mi deluje da opet cveta trend da ljudi glume da su siromašniji kako bi delovali još više relatable.

Ovo znači da kao brend treba da procenite svoju ciljnu grupu i da niste u obavezi da se trudite da izgledate „skupo“, niti da sarađujete s kreatorima koji tako izgledaju.

Suština je – vreme je da se sami dobro imidžno lociramo da prigrlimo svoju ciljnu grupu, kojoj god klasi da pripada.

Autorka: Natalija Jovanović, Senior Content Manager