Da li je zapisano u zvezdama, ili u ljudskoj prirodi – ne znamo. Ono što znamo je, da se svake godine, otprilike u isto vreme, kao po nekoj zakonitosti dešavaju velike turbulencije u svetu društvenih mreža i influensera.
Živeći u Srbiji, često nam se čini da smo izolovani. Da se neke stvari dešavaju samo nama, ili sa druge strane, da nas zaobilaze, jer…zar skandali ikada putuju u ove krajeve? Sa druge strane, skandali koji su karakteristični za našu zemlju, čini se da nisu još uvek dospeli na šengensku listu, tako da samo mi možemo uživati u njima.
Međutim, ono što delimo sa ostatkom sveta, jeste fascinacija novom vrstom javnih ličnosti – influenserima. U većini slučajeva, u pitanju su digitalne ekstenzije nekad popularnih socialites, poput Paris Hilton, čija je definicija da su poznati zato što su poznati. Ova tautologija popularnosti još više biva naglašena činjenicom da većina njih ne bira načine da postane i ostane popularna, nesvesna Damoklovog mača koji im sve vreme stoji iznad glave.
Taj Damoklov mač čine upravo oni koji su i izdigli, najčešće iz prašine, sve influensere do (statusa) zvezda. Psihologija pratilaca, bilo da prate influensera, filmsku zvezdu ili nekada heroje je uvek ista. Vole da obožavaju, da uzdignu nekog daleko iznad sebe, a onda sa istom merom uživanja da obore na zemlju i slade se „padom heroja”. Kao što glasi poznat citat iz filma o superheroju Spajdermenu: „Jedina stvar koju vole više od heroja, jeste da vide kako heroj greši, pada, umire pokušavajući”. Taj sentiment je supsumiran u onome što nazivamo cancel culture.
Najbolji primer cancel culture-a se desio pre nekih mesec dana, kada je najpopularniji influeser iz Srbije, javno prokazan zbog odnosa sa maloletnom devojkom. Paralelno sa tim, baš kao po nekoj tajnoj zakonitosti, najpopularniji svestski influenser – Šejn Doson, koji je poznat po svojim YouTube dokumentarcima, teorijama zavere i neobičnom humoru, takođe je osuđen od strane javnosti zbog šala na račun maloletnica. Previše koincidencija? Tek smo počeli…
Na proleće 2018. godine, tada najpopularniji influenser, Vanimy iz BiH je doživeo sličnu sudbinu. U isto vreme na svetskoj YouTube sceni se dogodio tzv. „Dramagedon”, kada su zbog rasističkih opaski cancel-ovani najpopularniji američki beauty influenseri. Tačno godinu dana kasnije, to se desilo super popularnom bjuti vlogeru – Džejmsu Čarlsu, kada je cancel culture pokazala svu svoju snagu, a on preko noći izgubio preko tri miliona pretplatnika. Dok ovo pišem, dešava se još jedan veliki primer cancel culture na svetskom nivou, na primeru veoma popularnog influensera i vlasnika uspešne kozmetičke kuće – Džefri Stara.
Ovo nije slučaj samo sa internet javnim ličnostima. Setimo se samo globalne Dior kampanje za parfem Sauvage, čije je zaštitno lice bio glumac Džoni Dep. Nedugo nakon lansiranja, dogodio se skandal u kome je navodno, tadašnja supruga Džoni Depa – Amber Herd, slučajno naletela (iznova i iznova) na Džonijevu pesnicu koja se tu, iznenada, stvorila.
Da li to znači da treba odustati od svakog vida saradnje sa influenserima? Ne, samo treba mudrije birati. A mudrost bi bila birati influensere koji su više posvećeni kreiranju sadržaja nego javnom eksponiranju. Neki od njih su čak i anonimni, ono što ih izdvaja je način na koji se bave nekom temom, bilo da je u pitanju zdrava hrana, gejming ili kozmetika. Tamo gde ne postoji kult ličnosti, ne postoji ni opasnost od mogućih problema koje te osobe mogu načiniti svojim lošim izborima.
Ukoliko se brendovi odluče na ovakav korak , saradnja sa njima će zasigurno doneti mnogo manje glavobolja. U dosta slučajeva, saradnja sa influenserima koji su prvenstveno okrenuti kreiranju kvalitetnog sadržaja je i donela bolje rezultate, bilo da je cilj bio povećanje prodaje ili vidljivosti i prepoznatljivosti brenda. Zato sledeći put kad budete birali influensera kog ćete povezati sa svojim brendom, pored registoravanja broja pratilaca, obavezno uradite i analizu sadržaja koja će biti najbolji pokazatelj potencijalne uspešnosti vaše saradnje.
Autor: Igor Jeremić, Junior Creative Strategist
Beograd
Cara Dušana 42
Srbija
T +381 11 3284 620
office@fcbafirma.rs
Zagreb
Ulica Grada Vukovara 224
Hrvatska
T +385 1 558 3173
office@fcbzagreb.hr
Tirana
Rruga Nikolla Tupe 15/3
Albania
T +355 45 605 955
office@fcbafirma.al