KOLIKO JE PRAZNIČNA EUFORIJA (NE)ODRŽIVA?

Bliži nam se sezona praznika, ili marketinškim slengom rečeno – vreme darivanja.

Novogodišnje kampanje, akcije i popusti već uveliko su u jeku i stavljaju akcenat na onu (naj)svetliju stranu medalje ‒ porodicu, zajedništvo, ljubav i poštovanje, obično iskazanih malim i velikim poklonima kao znacima pažnje.

Zapravo, onu stranu upakovanu u ukrasni papir.

Ali šta nam na kraju ostane, kada završimo s otpakivanjem poslednjeg sloja tog svetlucavog pakovanja i u jednom potezu odvežemo svečanu mašnicu od tila?

Hteli mi to da priznamo ili ne, činjenica je da su mnoge voljene praznične tradicije loše za našu planetu. Ili bolje rečeno – neodržive. Viškovi plastičnih ambalaža od ukrasnih kesa i poklona, bacanje ostataka hrane prazničnih trpeza - neki su od aspekata koje u ovom periodu lako (i opravdano) izgubimo iz vida, bez da se zapitamo postoji li neka jednako velikodušna i dobronamerna alternativa. I po nas, i po našu okolinu.

Upravo taj insight Norveška Pošta, Posten Norge, iskoristila je za svoju novogodišnju kampanju, uspevši da kroz adresiranje još jednog važnog društvenog problema zasluženo i s pravom skrene pažnju na sebe.

Šta joj daje to pravo, neko će se možda zapitati?!

Sama činjenica da je među 10 vodećih norveških kompanija koje su redukovale emisiju CO2 u skladu s pariskim klimatskim sporazumom.

Znači, prvo dela, pa reči. Odnosno, kampanja.

Ovog puta, u središtu zbivanja imamo alegoričnu i burnu ljubavnu romansu Deda Mraza i Majke Prirode, kroz koju je na veoma topao, lep i prijemčiv način prikazan sav (be)smisao kontradikcija koje su prisutne kada su u pitanju klimatske promene i (praznična) potrošnja.

Iako oboje u zajedničkoj misiji – da pruže deci ono što žele i što misle da će ih najviše usrećiti, protagonisti zapravo predstavljaju dve polarne suprotnosti.

Dok Deda Mraz ima nameru da im donese što više radosti kroz davanje poklona, Majka Priroda je ta koja prekomernu potrošnju doživljava kao problematičnu, pitajući se da li će budućim generacijama na kraju i imati šta da ostavi, a kamoli da da.

Kako to obično u životu, a naročito u složenim (ljubavnim) odnosima biva, razlike u krucijalnim životnim stavovima su te koje unose kamen razdora, čak i u one koje su na izgled najviše obećavali, ostavljajući nas da se pitamo:

„Da li je ljubav dovoljna da spasi sve(t)?“

Pored toga što sve vreme navijamo za njih i nadamo se hepi endu, ne možemo da se otrgnemo osećaju uznemirenosti zbog paradoksa koji postaje sve očigledniji i glasniji, a kome izgleda nismo (još) dorasli da pristupimo na pravi način.

Jer, rešenje za njihove (ljubavne) probleme, ali i naše, egzistencijalne, nalazi se u malim koracima, pažljivim kompromisima i na kraju u otvorenosti za jedan nov način života koji možda ne liči na onaj „tradicionalni“, na koji smo navikli.

Dakle, radi se prvenstveno o promeni forme, a ne suštine.

Odnosno o promeni naših potrošačkih navika u pravcu pronalaženja što kreativnijih i održivijih načina za zadovoljenje praznično konzumerističkih potreba. Kojima i dalje iskazujemo ljubav i poštovanje, kako prema tradiciji i našim najmilijima, tako i prema (majci) Prirodi.

Zato, ako je poklon- neka bude svrsishodan i neka traje.

Ako je kupovina- neka bude svesna i promišljena.

A ako je novogodišnja marketinška kampanja?

Neka bude društveno odgovorna. I sa pokrićem.

Autorka teksta: Vesna Buljan, Junior Copywriter

Izvor: https://www.youtube.com/watch?v=cRM5PpsAH4g&t=30s&ab_channel=Posten