Da li treba da se radujemo tuđim dobrim kampanjama?
Nedavno sam uhvatila sebe kako oduševljeno prepričavam nedužnoj osobi koja nema veze s marketingom jednu kampanju koju čak i nismo mi radili. Hvalila sam njihov insajt, konstatovala kako je zapažanje od kog su pošli ukorenjeno u realnosti i kako mi je žao što se sama toga nisam setila. Zaključila sam da me realizacija nije oduševila, ali da je ideja sjajna i da je to dovoljno da budem zadovoljna onim što vidim.
Prethodnog meseca sam na svom Instagram storiju podelila tuđu reklamu zbog koje sam se ismejala i pomislila kako je sve izvedeno savršeno – scenario, akteri, humor, poruka – sve je bilo na mestu. Nemam zamerke, a uvek ih imam, osim ako se toliko prepustim priči da više ništa nije bitno. Ovaj video me je uvukao u svoju priču i nisam bila jedina. Ja sam ga delila, kao i moji prijatelji, jer je poruka topla i ljudska. Opet sam pomislila kako možemo i mi nešto slično opet da uradimo i kako želim da sam deo takvog projekta. Još je u ovom slučaju cilj bio promena svesti i loših društvenih navika, tako da sam i s etičke strane bila privučena. Komentari na video su se gomilali i ukazivali na postojanje problema i na to da je ova kampanja bila neophodna i da je uspešno realizovana tako da pokrene dijalog.
Jedan naš klijent organizuje okupljanje svojih digitalnih agencija na kome prolazimo kroz ostvarene rezultate. Iako je ovo u teoriji lako moglo da se izopači u javno ponižavanje onoga ko „fejluje“, to se nikada nije dogodilo. Na ovim skupovima se obradujem kada primetim da neko postavlja prava pitanja (ono što ja mislim da su prava pitanja), nudi novu perspektivu i kada shvatim da razmenjujemo iskustva, a ne pokušavamo da se sapletemo i pokažemo kako smo baš mi mnogo pametni.
Verujem da je radovanje tuđim uspesima ispravan pristup koji nam pomaže da postanemo bolji, i na ličnom i na agencijskom nivou. Konkurencija je korisna ako nas podstiče da radimo na sebi, ali ako počnemo da verujemo da smo mnogo bolji ili lošiji od drugih ulazimo u fazu stagniranja, a jedni drugima možemo da budemo inspiracija.
Na ovogodišnjem Digital Day-u bio je reči o konstantnom napretku i ujedinjenju, našem okupljanju oko istih ciljeva. Ove ideje su gotovo izvesno inspirisane Kovid-19 krizom i klišeiziranim we are in this together porukama. Međutim, ipak jesmo zajedno, a osnova zajedništva je da učimo jedni od drugih, da aplaudiramo jedni drugima, ali i da se dobronamerno kritikujemo jer onda nećemo vrteti iste greške jer su one postale norma ili (trenutno) prolaze. Ništa od ovoga što radimo nije i ne treba da bude one-man show. I konačno, kao što smo više puta isticali, ne treba da pustimo da prođe sve što znamo da prolazi jer na nama je i etička odgovornost za sadržaje koje plasiramo.
Autorka: Natalija Jovanović, Senior Content Manager
